Dobitnici i gubitnici nakon odustajanja EU od zabrane motora sa unutrašnjim sagorevanjem 2035.

Nakon gotovo godinu dana konsultacija sa automobilskom industrijom, Evropska komisija je sredinom decembra donela odluku koja značajno menja dosadašnji plan o potpunoj zabrani prodaje automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem od 2035. godine. Umesto obaveze nulte emisije, novi predlog predviđa smanjenje emisije CO₂ od 90 odsto u odnosu na 2021. godinu.

U praksi to znači da će, ukoliko predlog bude usvojen, oko četvrtine novih automobila prodatih posle 2035. godine i dalje imati klasične motore, uključujući dizelaše, benzince bez hibridizacije, blage i pune hibride, plug-in hibride, vozila sa produženim dometom, pa čak i motore na vodonik. Ključni uslov je da se emisije ovih vozila kompenzuju, prvenstveno kroz upotrebu takozvanog „zelenog čelika“, a u manjoj meri i kroz održiva goriva.

Ova odluka već sada menja odnos snaga u evropskoj auto-industriji i jasno razdvaja dobitnike od gubitnika.

Evropski proizvođači automobila ponovo dobijaju prostor za disanje

Najveći dobitnici ove odluke su evropski proizvođači automobila i njihovi dobavljači. Oni su godinama upozoravali da je forsirani prelazak isključivo na električna vozila rizičan, naročito zbog dominacije Kine u lancu snabdevanja baterijama i agresivne cenovne politike kineskih proizvođača.

Ublažavanje pravila znači da motori sa unutrašnjim sagorevanjem nisu zabranjeni, već redefinisani. Po prvi put se ne gleda samo emisija iz auspuha, već i ukupni ugljenični otisak kroz proizvodnju i kompenzaciju emisija. Ovo daje novu šansu proizvođačima i dobavljačima koji još uvek imaju snažno ICE poslovanje i nisu uspeli ili nisu želeli da se u potpunosti prebace na električna vozila.

Nemačka i Italija kao politički i industrijski pobednici

Nemačka je imala ključnu ulogu u promeni pravca evropske politike. Njena automobilska industrija, već pogođena cenovnim ratom u Kini, bila bi dodatno ugrožena potpunom zabranom klasičnih motora. Novi okvir omogućava brendovima kao što su Porsche, Audi, BMW i Mercedes-Benz da i posle 2035. nastave prodaju visoko profitabilnih modela sa SUS motorima.

Istovremeno, nemačka industrija čelika dobija priliku da investira u niskougljenični „zeleni čelik“, koji će igrati važnu ulogu u kompenzaciji emisija. Sličan interes ima i Italija, koja pokušava da očuva ostatke svoje auto-industrije i poveća domaću proizvodnju manjih vozila.

Renault dobija stratešku prednost u segmentu malih automobila

Renault grupa se pokazala kao jedan od najvećih pojedinačnih pobednika. Nova pravila uvode posebnu kategoriju za mala električna vozila proizvedena u Evropi, kraća od 4,2 metra, koja dobijaju dodatne regulatorne povlastice. To savršeno odgovara Renaultovoj strategiji sa modelima kao što su Renault 5 i Twingo, koji se proizvode u Francuskoj i Sloveniji.

Za razliku od nekih konkurenata, Renault je na vreme investirao u male gradske električne automobile, što mu sada daje značajnu prednost na evropskom tržištu.

Kineski i azijski proizvođači ostaju bez dela evropskog kolača

Jedni od najvećih gubitnika su kineski i azijski proizvođači automobila. Evropska unija jasno favorizuje vozila proizvedena na tlu Evrope, posebno kada su u pitanju subvencije i podsticaji za električne i male automobile. Time se značajno ograničava prostor za kineske brendove koji su poslednjih godina agresivno osvajali tržište.

Iako pojedine kompanije, poput BYD-a, planiraju otvaranje fabrika u Evropi, samo proizvodnja unutar EU omogućava pun pristup novim pogodnostima. Ovo će mnoge proizvođače primorati da ubrzaju lokalizaciju proizvodnje ili da prihvate gubitak tržišnog udela.

Problemi za flotne kupce i rent-a-car kompanije

Nova pravila uvode stroge kvote za velike poslovne flote, koje će u pojedinim državama morati da imaju i do 90 odsto vozila sa niskom ili nultom emisijom već do 2030. godine. To praktično znači da flotni kupci imaju manje izbora nego privatni vozači i da su gotovo primorani na električna vozila, bez obzira na stvarne potrebe i infrastrukturu.

Francuska i Španija gube bitku u prvoj rundi

Francuska i Španija su se zalagale za zadržavanje stroge zabrane motora sa unutrašnjim sagorevanjem, jer su značajno investirale u lanac vrednosti električnih vozila. Odluka EU da popusti pod pritiskom industrije direktno umanjuje povraćaj tih investicija, zbog čega se u narednom periodu očekuju političke borbe u Evropskom parlamentu.

Stellantis i Tesla među najvećim gubitnicima

Stellantis se našao u nezavidnoj poziciji jer nova pravila favorizuju male električne automobile proizvedene u EU, dok se veliki deo njegovih električnih modela proizvodi van Unije, uključujući Srbiju i Maroko. To ga stavlja u nepovoljniji položaj u odnosu na konkurenciju.

Tesla, s druge strane, gubi značajan deo prihoda od prodaje CO₂ kredita, jer ublaženi propisi smanjuju potrebu evropskih proizvođača za njihovom kupovinom. Takođe, Tesla nema modele koji ispunjavaju kriterijume za nove povlastice za mala vozila.

Budućnost i dalje neizvesna

Iako je pravac delimično promenjen, rasprava o budućnosti automobilske industrije u Evropi je daleko od završene. Predstoje meseci intenzivnih pregovora, a konačna pravila će u velikoj meri odrediti kako će izgledati tržište automobila nakon 2035. godine.